Пустио бих ја њега, али неће он мене

Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му:
— Ходи, ухватио сам хајдука! Друг му одговори:
— Кад си га ухватио, а ти га поведи амо.
Онда му он каже:
— Али неће да иде.
Кад му друг на то рече:
— Ако неће да иде, а ти га пусти.
А он му одговори;
— Пустио бих ја њега, али неће он мене!

Пас и кућа

Приповедају како је пас, скупивши се у клупко на мразу од зиме, рекао да друге зиме неће чекати без куће, него да ће је одмах градити како лето дође, додајући још да му велике куће не треба и да ће је ласно начинити; а кад се лети на врућини извалио и разбацао све четири ноге и реп и главу свако на своју страну, онда је рекао: Ко ће мени оволику кућу начинити ? И тако опет остао чекати зиму без куће.

Помоз’ бог, зла жено

Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: – Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама; – па онда, кад им се прикуче, рече: – Помоз’ бог, зла жено! А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: – А како сам ти зло учинила, јела те болест!

Како Циганин научи коња гладовати

Некаквоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишта за јело. Кад коњ после неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: Хеј, несреће моје! Таман кад га научих гладовати, онда црче!

Потезали гору да би им била ближа дрва

Што ћемо људи! завиче кнез сеоски својим сељанима одријесмо себе и своје жене доносећи из оне ојађеле горе далеке дрва, откад опустошисмо секући по селу и около села; него хајте да се послушамо, да сваки сутра ко може дође и да донесе ко гођ има ужета и конопа па да ону гору опашемо и сви сложно потегнемо не бисмо ли је какогод примакли к селу. Добро говориш, кнеже, душе ми! повиче поп, те они тако и учине. Сутридан ево под гором мушко и женско, надовежу конопе, опколе гору и почну је потезати, но ни с мјеста. Народ повиче: Ма што ти, попе, стојиш залуду, спопала те грозница! Што се дајбуди не молиш Богу да нам данас ал’ икад помогне? А зар не чујете, чудо вас грдило, да се одријех молећи, али све узалуд, јер је Бог може бити сад у некаквом вишем послу, или је међу вама прошле ноћи когођ згрешио, те нам се оштети јутрос посао!

Нешто шушну

Некакав човек казао да је ту и ту видео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда он спусти на девет, па на осам, и тако дотера до једнога; а кад му ни то не хтедоше веровати, него му стану говорити да се то њему привидело откуд ондје курјак и тако даље онда рекне: „Нешто шушну! Мени се учини има десет курјака. „

Како се медвјед преварио

Изишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и не мисле да цвате, па помисли да ће дријен тако и сазрети прије свију осталијех дрвета, пак се извали подањ да чека. И тако лежећи онђе и чекајући да дрењине сазре, остало све воће сазри и прође.

Ти ћеш свирати

Кад је некакав човек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале на њега, па један вели донеси ми ово, други вели донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дете изађе преда њ и пруживши му пару, рекне: – На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу. А он му на то одговори: – Ти ћеш, синко, свирати.

И то ће проћи

Све ће проћи, и највеће зло као и највеће добро. Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао по њему. Кад путник то чује, би му врло жао, и, отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао оног роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: – Шта је теби стало за то? И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу. Путнику буде врло мило, и дигне се к робу и стане му честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: – И то ће проћи.

Advertisements